При крају смо још једне изазовне године за привреду 

Пад привредне активности у земљама Европске уније, које су најзначајнији спољнотрговински партнери Српске, имају највећи утицај на нашу спољнотрговинску размјену, с обзиром на то да је домаћа прерађивачка индустрија значајно ослоњена на те земље.

Укупан обим спољнотрговинске размјене ППК Бијељина за једанаест мјесеци ове године износио је 2,005 милијарде КМ док је у прошлој години износио 2,075 милијарди КМ што је за 3,3% мање него у истом периоду претходне године.
Учешће регије Бијељина у укупно оствареном извозу Републике Српске у првих једанаест мјесеци износи 17,07% односно 853,9 мил. КМ што је мање 4,9% у односу на исти период прошле године.

Увоз је износио 1,151 мил. КМ што је у односу на исти период претходне године мање за 25,3 мил. КМ са оствареним учешћем у размјени Републике Српске од 17,31%.

Анализом размјене за једанаест мјесеци 2023. године укупна спољнотрговинска размјена Републике Српске мања је за 2,7% у односу на исти период прошле године.
Разлози за смањење укупне размјене могу се пронаћи у посљедицама смањења извоза на појединачна тржишта ЕУ услијед успоравања привредне активности у Европској Унији, те  глобалних тржишних неравнотежа изазваних свјетским кризама и ратним дејствима.

У једанаест мјесеци текуће године најзначајнији партнер када је ријеч о извозу из Републике Српске је Србија у коју смо извезли 818,3 мил. КМ, на другом мјесту је Хрватска са 783,6 мил. КМ, затим слиједе Италија и Њемачка са преко 550 мил. КМ.

Када је ријеч о увозу за наведени период, Српска је највише робе увезла из Србије и то у вриједности од 1.645,412, мил. КМ, затим из Хрватске 904.5 мил. КМ  и Словеније 649,9 мил. КМ.
Република Српска у спољнотрговинској размјени за перод 01.-11.23. године биљежи суфицит са Швајцарском гдје је покривеност 211%, Аустријом са покривеношћу увоза извозом 138%, затим слиједе Њемачка са 129% и Италија са 102%.