Привредна комора Републике Српске основана је законом и представља невладину, самосталну, стручно-пословну организацију, независну и непрофитну јавно-правну асоцијацију привредних субјеката и привредних асоцијација са територије Републике Српске.
Чланови Привредне коморе Републике Српске, у складу са Законом о привреднoj комори, су сви привредни субјекти који обављају регистровану пословну дјелатност на територији Републике Српске.
Чланови могу бити и пословна и стручна удружења, интересне асоцијације, научно – истраживачке и образовне институције, савези, фондације, предузетиници, земљорадничке задруге и други субјекти који обављају дјелатност од значаја за привреду, ако покажу интерес за чланство у Комори.
Привредна комора као јавноправна институција, надлежна је за вршење јавних овлаштења, повјерених од државе и обављање послова од општег интереса и као таква не представља удружење које настаје и престаје слободном вољом грађана.
Заступајући интереса привреде, Комора је обавезана на вршење управних и других надлежности, због чега је, руководећи се разлозима цјелисходности, одређен и њен извор финансирања, као и услови организовања
Чланарина коју плаћају чланови Коморе обрачунава се на основу економске снаге одређеног члана Коморе. Одлуку о начину обрачуна, висини годишње чланарине, роковима и начину уплате доносе чланице преко Скупштине Коморе, с тим да чланарина за текућу годину не може бити већа од 0,05% укупног прихода који је члан остварио у претходној години.
Пословима Коморе управљају привредна друштва као њени чланови, преко својих представника, на принципу демократског одлучивања и узајамне одговорности.
У циљу квалитетнијег задовољавања потреба чланица и унапређења пословања Коморе, у јединственом коморском систему уведен је и сертификован систем управљања квалитетом у складу са захтјевима стандарда ИСО 9001:2008.
Привредна комора, као институција која заступа интересе привредника у Републици Српској, претходних година снажно се борила и у склопу Економске политике Владе РС изборила за растерећење привреде кроз промјену или доношење бројних законских прописа. Како би били информисани шта су активности Привредне коморе и имали у директан утицај на промјену одређених законских прописа, издвојићемо само неке од реализованих активности и активности за које се залажемо:
1. Увођење неопорезивог дијела дохотка -
С обзиром да је измјенама овог закона 2011. године, укинут „неопорезиви дио дохотка“, Комора је инсистирала на враћању ове законске одредбе, у чему је успјела последњим измјенама Закона о порезу на доходак, крајем 2013. године (Сл. гл. РС, бр. 107/13), када је уведен неопорезиви дио дохотка у висини 200 КМ. Привредна комора и даље инсистира на подизању висине неопорезивог дијела дохотка до висине најниже плате у РС.
Закон о порезу на доходак (Сл. гл. РС, бр. 60/15)
- Укинуто опорезивање дивиденде и удјела у добити;
- Повећан топли оброк са 3,5 КМ на 4,5 КМ;
- Спријечено ограничавање дневница за иностранство на 50 КМ;
Није прихваћен само приједлог да се доходак новозапосленог радника ослободи плаћања пореза у периоду од годину дана.
2. Укидање плаћања пореза на доходак на приходе од дивиденди и удјела од добити од 10% -
Након упорних иницијатива Привредне коморе, Влада РС коначно је уважила захтјеве привредника и укинула наведени порез, чиме је пословање привредних друштава у РС знатно олакшано. Закон је ступио на снагу 1. септембра 2015. године.
3. Реформа јавне управе -
Главни циљеви и активности реформе су успостављање ефикасније и ефективније јавне управе, што доводи до уштеда у јавној потрошњи, а тиме и боље алокације јавних средстава. Привредна комора сматра да ће се у јавној управи овом реформом постићи ефикасност, ефективност, економичност, рационализација трошкова и броја запослених, те плате везати за плате у привреди. Формиран је и Одбор за реформу јавног сектора РС (Сл. гл. РС, бр. 3/15) и радне групе за слиједеће области: јавна управа и локална самоуправа, јавна предузећа, здравствени сектор и образовање.
4. Измјена Закона о порезу на добит - прихваћени коморски приједлози:
- накнадно одобрени рабат није ограничен, признаје се у цјелости;
- мањак залиха услијед више силе признаје се у цјелости;
- трошкови рекламе и пропаганде признају се у пореском билансу у висини стварних трошкова;
- стопа пореза по одбитку 10% умјесто 20%;
- признају се расходи по основу датих стипендија без обзира на сродство.
Закон је ступио на снагу 1. јануара 2017. године.
5. Усвајање Закона о јединственом систему за мултилатералне компензације и цесије -
којим се уређује правни оквир за провођење мултилатералне компензације, цесије и продају потраживања у РС, те стварају услови за побољшање ликвидности привреде. До сада су проведене 4 обавезне мултилатералне компензације у јединственом систему за МЛК и цесије.
6. Измјене Закона о порезу на непокретности -
прихваћени приједлози Коморе:
Члан 8. Закона о порезу на непокретности (91/15)
- Порез на непокретности се плаћа по стопи до 0,20%.
- Изузетно од става 1. овог члана, пореска стопа за непокретности у којима се непосредно обавља производна ђелатност износи до 0,10%.
- Под непокретностима из става 2. овог члана подразумијевају се објекти за производњу и објекти за складиштење сировина, полупроизвода и готових производа, уколико чине заокружену производну цјелину.
- Скупштине општина и градова дужне су донијети одлуку о висини стопе пореза на непокретности из ст. 1. и 2. овог члана, на свом подручју до 31. јануара за текућу годину.
7.
Укидање фискализације велепродаја и самосталних предузетничких радњи које остварују приход до 50.000 КМ и запошљавају до 3 радника
8.
Доношење Закона о роковима измирења новчаних обавеза –
Овај Закон ће јасно прецизирати рокове плаћања обавеза, да би била побољшана ликвидност привреде. Обзиром да је у Федерацији БиХ у јуну 2016. године донесен Закон о финансијском пословању, који се од недавно примјењује, потребно је и у Републици Српској уредити тржиште како привредници из РС не би били неконкурентни онима из ФБиХ.
9.
Унапређење рада инспекцијских и правосудних органа, сузбијање сиве економије и реформа образовног система –
У складу са Економском политиком Владе РС, у 2016. години донесен је Закон о измјенама и допунама Закона о инспекцијама, који има за циљ унапређење рада инспекцијских органа.
Такође, донесен је и Програм за сузбијање сиве економије, чија реализација има за циљ да утиче на смањење учешћа неформалне (сиве) економије у укупном бруто домаћем производу, допринесе бољем пуњењу буџета и ванбуџетских фондова, те смањењу нелојалне конкуренције и неједнаких услова пословања. На тај начин су предузете све активне мјере у циљу спречавања рада на црно.
Недавна истраживања пројекта за подршку образовању одраслих показала су да образовање одраслих и цјеложивотно учење постају све важнији и боље прихваћени, како у свијету, тако и у Републици Српској.
10.
Доношење новог Закона о стечајном поступку –
У Републици Српској донесен је нови Закон о стечајном поступку у фебруару 2016. године, којим је на другачији и ефикаснији начин уређена контрола и надзор над радом стечајних управника у циљу обезбјеђења услова за стварање доброг пословног амбијента и ефикасније провођење стечајног поступка, као и ефикасније реорганизације привредних друштава и транспарентнијег намирења стечајних повјерилаца.
11.
Спријечено повећање цијене електричне енергије у Републици Српској –
Привредна комора била је од почетка против приједлога да се у Републици Српској цијена електричне енергије за привредна друштва и грађане повећа, те је својим угледом утицала на Владу РС да ипак обустави активности са циљем повећања цијене електричне енергије.
12.
Измјене Закона о девизном пословању – са циљем да се у међународним компензацијама омогући компензација на основу изјаве, а не уговора како је то сада прописано.
13.
Изузимање спорних чланова у новом Нацрту Закона о порезу на добит –
Након интервенције Привредне коморе обрисан је члан 21. Нацрта Закона, којим је било предвиђено да се привредним друштвима са сједиштем у Републици Српској рабат, који улази у пореску основицу, ограничи на максимално три одсто вриједности прихода од продаје. На тај начин привредници у РС би постали неконкурентни на тржишту.
Истим Нацртом Закона било је дефинисано да се само 5 одсто од годишњих прихода може користити за оглашавање. То значи да друге компаније, које су присутне на тржишту БиХ а чије је сједиште у некој од сусједних земаља, могу маркетиншки, односно јаким рекламним кампањама, да униште домаће произвођаче Привредна комора се изборила да и тај члан буде изузет из Нацрта Закона о порезу на добит.
14.
Уредба о прописивању мјере непосредне контроле цијенаНа инцијативу Привредне коморе, Влада Републике Српске донијела је Уредбу о прописивању мјере непосредне контроле цијена на подручју Републике Српске.
15.
Мјере санирања штета у привреди проузроковане ширењем вируса Корона
Привредна комора Републике Српске упутила Влади РС мјере да запосленима у дјелатностима којима је због одлука, наредби и закључака Владе РС забрањен рад, за период од ступања на снагу Закључка о забрани рада па све до престанка околности због којих је рад забрањен, обезбиједи накнада у износу најниже плате у бруто износу, прописане Одлуком о најнижој плати.
16. Број гостију према квадратури угоститељског објекта
Привредна комора Републике Српске упутила је Институту за јавно здравство Републике Српске Иницијативу за прецизније дефинисање Закључка о измјенама и допунама Закључка о обавезном спровођењу мјера за реаговање на појаву болести изазване новим вирусом корона (ЦОВИД – 19) у Републици Српској.
17. Продужен временски период за кориштење туристиких ваучера у СрпскојНа инцијативу Привредне коморе, продужен је временски период у којем грађани могу искористити ваучере у угоститељским објектима за смјештај у Републици Српској.Влада Републике Српске усвојила је на 102. сједници Уредбу о измјенама и допунама Уредбе о условима и начину кориштења туристичких ваучера у угоститељским објектима, којом се врше измјене и допуне основног текста Уредбе о условима и начину кориштења туристичких ваучера у угоститељским објектима на начин да се продужава временски период у којем грађани могу користити ваучере у угоститељским објектима за смјештај у Републици Српској.
18.
Износ најниже плате у 2024. години
Одржан низ састанак са Владом РС на тему приједлога повећања најниже плате на 1.050 КМ.
Анализе Привредне коморе РС показале су да привреда објективно не може поднијети увођење најниже плате од 1.050 КМ јер би због тога био затворен одређен број радних мјеста, те би дошло до изједначих примања неквалификоване,
квалификоване и висококвалификоване радне снаге, што би могло да изазове незадовољство радника који су квалификованији.
Након неуспјешне Сједнице Економско-социјалног савјета, Влада РС је донијела Одлуку о висини најниже плате која износи 900 КМ.
Привредна комора је и након Одлуке у циљу проналажења најбољих рјешења за одржавање и напредовање пословања привреде у Републици Српској припремила низ анкета и мјера како би се креирала политика која ће утицати на извршну и законодавну власт у пружању олакшица привредним друштвима.
Ћир
