О регији

Регија Бијељина један је од привредних центара Републике Српске, а најважнији носиоци развоја су предузећа из области енергетике, металског сектора, пољопривреде, дрвопрераде, туризма, грађевинарства, транспорта и трговине. Регија је препознатљива по пољопривредној производњи, као и производњи боксита, различитих хидрата, глинице, зеолита и електричне енергије.

Када је ријеч о рудним богатствима, треба истаћи експлоатацију руде боксита на подручју општина Милићи и Сребреница и производњу глинице, хидрата, зеолита и воденог стакла на подручју Града Зворника; експлоатацију геолошких резерви угља на подручју општине Угљевик, уз значајне резерве кречњака, глине и лапораца као основне сировине за производњу цемента; лежишта руда обојених метала (сребра, олова, цинка и гвожђа) на подручју општине Сребреница; лежишта руда неметала (каолин, глина, дацит и кречњак), као и одређене количине руда метала на подручју општине Братунац; значајна налазишта руда магнезијума, калијума и литијума на територији општине Лопаре.

Процјене су да пољопривредног земљишта у Републици Српској тренутно има нешто више од 980.000 ha (односно скоро 41% њене територије). Од ове суме, процјене су да регија Бијељина располаже са близу 200.000 ha. Овај простор одликује се континенталном климом погодном за развој свих најважнијих ратарских и повртарских култура, укључујући и дуван. У оквиру биљне производње, на простору регије, житарице заузимају највеће учешће у сјетвеним површинама, затим слиједи крмно и индустријско биље и поврће. Воћарство је такође једна од успјешних грана пољопривреде, посебно на подручју Града Бијељина и општина Угљевик, Лопаре, Братунац и Сребреница. У воћарској производњи издвајају се двије културе – шљива и малина. Имајући у виду да регија обезбјеђује велике количине сировина за прехрамбену индустрију и исхрану сточног фонда, на овом простору су се развили и озбиљни привредни капацитети у производњи сточне хране, као и у прехрамбеној индустрији, претежно у преради и производњи воћа, поврћа, житарица, јаја и месној индустрији, али исто тако и у производњи воде.

Дрвопрерађивачка индустрија убраја се у најуспјешније индустријске гране регије, остварујући значајне извозне резултате прије свега у производњи монтажних кућа и модерног и стилског намјештаја.

Имајући у виду географски положај регије, трговина и туризам биљеже динамичан раст у претходној деценији. Центар прекограничне трговине на овом подручју је Град Бијељина. Културно - историјско насљеђе и природне одлике регије, уз велику флуктуацију становништва у пограничним подручјима, довели су до брзог развоја у сектору туризма. Туристички потенцијали се огледају у очуваним аутентичним природним цјелинама омеђеним ријекама Савом и Дрином, споменицима историјске баштине на простору Града Зворника и Града Бијељина и општина Угљевик и Сребреница, као и у значајним капацитетима и великим потенцијалима за развој зимског туризма на простору општина Власеница и Лопаре.

Геотермална енергија један је од најзачајнијих потенцијала за будући развој регије. На основу резултата досадашњих геолошких, геофизичких, хидрогеолошких и геотермалних истраживања утврђено је да Семберија и дијелови Посавине око Брчког, Пелагићева и Доњег Жабара заједно са Мачвом, Сремом и Посаво-Тамнавом у Србији припадају једном великом геотермалном систему који се простире на површини од око 6.000 km². Геотермална енергија акумулирана у том великом систему проузрокована је надпросјечно високим вриједностима густине регионалног топлотног тока који износи од 95 - 112 mW/m².

На самој територији Семберије, присутна су 4 различита геотермална система. Прва два су ниских енергетских могућности, али су због мале дубине на којој се налазе лако доступни, док су друга два високих енергетских могућности и налазе се на дубинама од 800 - 2.500 m.

Подручје привредне коморе Бијељина има повољан географски положај са становишта саобраћајних комуникација. Магистрални путеви воде од Бијељине према Бања Луци и Сарајеву, а близина границе са Србијом и Хрватском омогућава брз приступ мрежи европских ауто путева. Тренутно је у изградњи дионица ауто пута Бијељина-Рача која ће бити дио будућих ауто-путева Бања Лука-Бијељина-Београд и Београд-Сарајево. На подручју Коморе Бијељина је изграђена и густа мрежа регионалних и локалних путева, а преко Зворника подручје је повезано и жељезницом. Постоје пројекти за развој воденог саобраћаја на ријеци Сави који укључују и изградњу луке у Рачи.

Инвеститори имају приступ тржишту заснованом на принципу слободне трговине: 

• Земље ЦЕФТА
• Споразум ЕФТА
• Споразум о слободној трговини између БиХ и Турске
• Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и БиХ

Укупна површина регије износи 3.468 квадратних километара, броји око 260.000 становника.Према структури се дијели на:

• пољопривредне површине које покривају 1.507 km2,
• шуме које покривају 1,778 km2,
• грађевинско земљиште површине 183 km2.