21.10.2022.
Привредна комора Републике Српске, након свеобухватног процеса прикупљања података од привредних друштава који је реализован у сарадњи са подручним привредним коморама, припремила је и упутила Приједлоге мјера за програм економских реформи за период 2023 - 2025. године.
Идентификована су три кључна изазова са којима се привреда суочава у овом тренутку, а процјена је да ће њихов утицај бити још израженији у предстојећем периоду. Ти изазови су недостатак радне снаге, дигитализација и технолошко осавремењавање и реформа јавног сектора. Начини на који су ови изазови обрађени у Приједлогу мјера за програм економских реформи за период 2023 - 2025. године биће представљени у серији текстова на званичној интернет страници Подручне привредне коморе Бијељина.
НЕДОСТАТАК РАДНЕ СНАГЕ
Посљедњих година Република Српска, као и већина земаља у окружењу, суочава се са све израженијим недостатком радне снаге, а посебно квалификоване радне снаге, што је посљедица тренда исељавања становништва и миграција ка земљама Европске Уније, лоше демографске слике усљед негативног природног прираштаја, више стопе морталитета у односу на број рођених, тзв. старење нације, али и неадекватан образовни систем, превасходно у области струковних / стручних занимања и студија гдје се проблем може посматрати из више углова као што су: застарјели наставни планови и програми који не прате потребе тржишта рада, посебно за новим занимањима у складу са модерним технологијама и новим технолошким процесима, незаинтересованост младих за упис средњих стручних школа и високошколских установа, отпор наставног кадра према промјенама у образовном систему, смањен број ученика и студената који је посљедица исељавања становништва и старења нације, као и разлике у примањима између јавног и приватног сектора што запошљавање у јавном сектору чини знатно атрактивнијим.
Према извјештају Европске комисије о Босни и Херцеговини за 2021. годину, незапосленост младих (15-24 године) у првој четвртини 2021. године износила је 40,4%, а у истом периоду 2020. године, тај проценат је износио 36%. Учешће жена и младих на тржишту рада је још увијек ниско, а стопа незапослености ове двије групе је значајно виша у односу на стопу незапослености мушкараца истих радних способности. Дуготрајна незапосленост је остала на високом нивоу, са око 75% од укупног броја незапослених који су у потрази за послом дуже од годину дана.
ПРИЈЕДЛОГ РЕФОРМСКИХ МЈЕРА
Радна снага
- Дефинисати пореске олакшице и олакшице за плаћање доприноса за послодавце који заснују радни однос са новозапосленим лицем, као и за послодавца који у оквиру своје дјелатности обавља истраживање и развој, са циљем растерећења рада и стварања услова за ново запошљавање, повећање плата запослених и подстицања истраживачких и развојних капацитета привредних друштава, односно привлачење стручне и висококвалификоване радне снаге у привреду.
Све земље у региону увеле су посебне мјере за растерећење рада које подразумијевају да држава за одређене категорије запослених преузима обавезе по основу пореза и доприноса за одређени период. У Републици Србији, послодавац који заснује радни однос са новозапосленим лицем почев од 1. марта 2022. године – ослобађа се обавезе плаћања: 70% обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог лица и 100% доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), на терет запосленог и на терет послодавца. Ова нова пореска олакшица на зараде има за циљ да се подстакне ново запошљавање. Од 1. марта 2022. године, примјењују се двије нове пореске олакшице за послодавце и то за послодавца који заснива радни однос са новозапосленим лицем и за послодавца који у оквиру своје дјелатности на територији Републике Србије обавља истраживање и развој. Слична рјешења увела је и Црна Гора.
- Дефинисање мјера за растерећење кроз смањење непореских давања, путем континуиране анализе Регистра пореских и непореских давања Републике Српске. Растерећење рада довешће до смањења појаве пословања у сивој, односно нелегалној зони, што мора бити праћено јачим механизмима контроле како би се обезбиједили услови да сви испуњавају законом дефинисане обавезе.
- Јавни позив Завода за запошљавање за подршку запошљавању и обуци оставити отворен до потпуне искориштености средстава намијењених у ове сврхе, а не ограничавати на 30 дана, каква је досадашња пракса. Средства из ове програмске линије усмјерити искључиво на подршку запошљавању у привреди.
- У оквиру Завода за запошљавање задржати мјеру подршке усмјерену ка финансирању преквалификација, доквалификација и обука запослених и незапослених лица у складу са утврђеним јавним програмима оспособљавања одраслих. Конкретан примјер је занимање конобар на којим пословима је запослен велики број лица које немају квалификације за обављање послова конобара. Обезбјеђењем подршке за програме оспосбљавања одраслих омогућило би се великом броју лица да стекне занимање конобара, што је од изузетног значаја са становишта захтјева Закона о угоститељству Републике Српске у смислу испуњавања одредби које се односе на услов посједовања квалификованог занимања запослених. Системска подршка пројектима оспособљавања одраслих лица допринијела би адекватнијем начину обезбјеђивања стручних кадрова потребних привреди.
- У оквиру Завода за запошљавање креирати мјеру подршке која би била базирана на позив незапосленим особама да пријаве своју пословну идеју намијењену самозапошљавању и да за сваку успјешну пословну идеју добију менторску подршку у смислу детаљнијег развоја идеје, средства за започињање пословања или повезивање са привредним друштвима заинтересованим за конкретну пословну идеју.
- Повећање квоте радне снаге у производним дјелатностима тако да се у привредним секторима гдје се радна снага не можемо обезбиједити на други начин, омогући увоз стране радне снаге. Одлука о годишњима квотама радних дозвола за странце и лица без држављанства у надлежности је ентитетских и БиХ органа, због чега је неопходно да се испред Републике Српске утврди реална потреба за увозном радном снагом и недостајућим профилима / професијама и на бази исказаних интереса у привреди креира приједлог годишњих квота радних дозвола.
- Поједноставити процес запошљавања стручњака из иностранства у подручјима индустрије гдје не постоји довољна или адекватна понуда радне снаге на домаћем тржишту рада и креирати политику праћења увоза стране радне снаге на тржиште Републике Српске. Све више привредних друштава налази начин да увезе недостајућу радну снагу из земаља попут Турске, Филипина, Бангладеша итд., тако да су се на тржишту појавила домаћа привредна друштва која изнајмљују страну радну снагу. Имајући у виду да наша регулатива не препознаје могућност регистрације посебних агенција за изнајмљивање радне снаге, попут земаља у окружењу, наведена појава није на адекватан начин регулисана, тако да изостаје и могућност њене контроле.
- Развити систем идентификовања, вредновања, привлачења и задржавања талентованих и перспективних радника кроз мјере осигурања стамбеног питања, професионалног развоја и пружања додатних едукација.
- Због посебних карактеристика али и све израженијих потреба за ангажовањем сезонских радника у пољопривреди, туризму, угоститељству, грађевинарству и другим дјелатностима, предлажемо да се донесе посебан пропис који би регулисао поједностављен процес запошљавања, те смањење пореза и доприноса на примања сезонских радника. Слично рјешење постоји у Републици Србији.
Систем образовања
- Унапређење квалитета образовања и оспособљавања кроз модернизацију наставних планова и програма на свим нивоима образовања (основно, средње, високо и образовање одраслих) са циљем бољег усклађивања са потребема тржишта рада.
- Како би се створили услови за пуну примјену система дуалног образовања у средњим стручним школама, потребно је дефинисати посебан порески третман накнада за ученике који се образују у систему дуалног образовања и посебан пакет за осигурање ових ученика (измјена Закона о порезу на доходак и Закона о доприносима).
- Реформу образовања оријентисати на развој дигиталних вјештина код наставног особља и ученика, а у основном и средњем образовању увести предмет Предузетништво.
- Развити и усвојити нове програме образовања одраслих који би били усмјерени на стицање дигиталних знања и вјештина са циљем постизања већег степена запошљивости незапослених лица, те са циљем обликовања радне снаге у складу са потреба привреде Републике Српске.
- Подршка оспособљавању одраслих како би се на тржишту рада обезбиједили кадрови који недостају, смањио број на евиденцији незапослених и повећала запошљивост и квалификације доступне радне снаге.
- Омогућити извођење феријалне праксе кроз измјене законских рјешења. Законском регулативом у Републици Српској која се односи на образовање ученика код послодавца, односно практичну наставу у привредним субјектима није дефинисана могућност извођења феријалне праксе, односно праксе за вријеме распуста. Интерес за оваквом могућности постоји и на страни привредних субјеката и на страни ученика. С тим у вези, потребно је кроз подзаконске акте дефинисати могућност извођења феријалне праксе, услове за извођење и трајање феријалне праксе, те начине организовања исте. Искуство које ученици стичу током феријалне праксе могу искористити у свом даљем раду, од чега ће корист имати и послодавци и ученици.
Здравствена заштита
- Дефинисати да накнаду за вријеме привремене спријечености за рад, односно за вријеме боловања које је дуже од 30 дана, Фонд здравственог осигурања послодавцима рефундира у бруто износу, тј. да основ за обрачун ове накнаде чини бруто плата коју би радник примио за редован рад.
- Хитно рјешавање проблема злоупотребе боловања од стране запослених на начин да се у активности сузбијања наведене злоупотребе активно укључе домови здравља, инспекције рада, Завод за медицину рада и спорта РС и све остале надлежне службе које су надлежне да предузимају мјере у циљу спријечавања злоупотреба боловања како се привредна друштва не би суочавала са ситуацијама гдје се мора обустављати производни процес или да дође до проблема у вези са испорукама робе због немогућности одржавања континуитета производње. Према подацима из текстилне индустрије проценат боловања је у константном порасту и тренутно износи и до 30%, нарочито због утицаја пандемије изазване појавом вируса корона.
У наредним данима Подручна привредна комора Бијељина наставиће се представљањем Приједлога мјера за програм економских реформи за период 2023 - 2025. године који је донијела Привредна комора Републике Српске.
Ћир
