У Републици Српској 12 локалних заједница има сертификате повољног пословног окружења – БФЦ, а у процесу су још четири локалне заједнице, рекао је данас на Јахорини предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић.
Ћорић је пред почетак конференције посвећене развоју локалних самоуправа и Програму „Повољно пословно окружење и повећање инвестиција“ новинарима рекао да је у Републици Српској све више заинтересованих локалних заједница за овај програм који траје око годину дана.
Он истиче да су локалне заједнице које имају БФЦ стандард у прилици да квалитетно изађу и добијају донације како са нивоа Републике Српске, тако и међународних донатора.
„Ми смо сада у прилици да проводимо пројекте међународних донатора у шест локалних заједница, а то су пројекти за дигитализацију локалне самоуправе и пројекат у четири локане заједнице идентификација пољопривредног земљишта“, напоменуо је он.
Он је нагласио да су локалне заједнице које су успјеле да добију серификат повољно пословно окружење задовољиле 10 основних критерија, 60 подкритеријума и показало се да су те локалне заједнице успјеле да привуку, како домаће, тако и стране инвеститоре.
Према његовим ријечима, локалне заједнице су кроз овај програм повећале и ставиле у функцију своје људске и материјалне капацитете.
Он је рекао да Привредна комора Републике Српске од 2013. године води Програм „Повољно пословно окружење и повећање инвестиција“ који је регионалног карактера гдје учествују БиХ, Србија, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Хрватска.
Ћорић је истакао да у Републици Српској постоји мрежа за повољно пословно окружење коју чине Министарство привреде и предузетништва, Министарство управе и локалне самоуправе, Савез општина и градова и Привредна комора која је и технички секретаријат овог програма.
„За ових девет година Република Српска је постигла најбоље резултате и у години када Привредна комора слави 30 година рада и постојања могу рећи да смо направили један добар искорак“, каже Ћорић.
Ћорић додаје да је један од услова да се створи повољна инфраструктура, у чему је велику улогу имала и Влада Републике Српске, јер локални буџети нису били у могућниости да то исфинансирају.
„Једна синергија локалних заједница, Владе Српске и других нивоа власти у БиХ омогућила је да привредници, односно инвеститори долазе у такве локалне заједнице“, рекао је он и додао да је данашња конференција прилика да се покажу искуства тих локалних заједница.
Он је позвао и остале локалне заједнице да иду овим путем у чему ће им помоћи и Привредна комора Републике Српске.
Само економски јака Република Српска не треба да брине за своју будућност, поручио је премијер Српске Радован Вишковић, отварајући на Јахорини конференцију под називом „Повољно пословно окружење и повећање инвестиција“.
Вишковић је изразио увјерење да ће закључци са овог скупа бити већ на сљедећој сједници Владе Српске и да ће бити у правцу јачања економских капацитета Српске.
Он је нагласио да Република Српска има повољно привредно окружење за привлачење инвестиција али да је блокада за инвеститоре „политичка сигурност“ у БиХ, што не зависи само од институција Српске.
Вишковић је рекао да је поносан на то што је Влада заједно са Привредном комором Српске и Унијом удружења послодаваца све ове године креирала такав пословни амбијент за који се може рећи да је најповољнији у окружењу.
Напомињући да у свијету дивљају цијене енергената, Вишковић је поновио да Српска има велику предност јер има и вишкове електричне енергије и могућност да је пласира на инострано тржиште и остварује приход, те да има најјефтинију цијену електричне енергије у региону.
Вишковић је рекао да је овај скуп на Јахорини с намјером да се охрабре сви који су у дилеми да ли да иду овим путем, те нагласио да сертификат / Програм за повољно пословно окружење БФЦ не одлучује, али је неопходан услов да би се ишло даље, те позвао све локалне заједнице да се ухвате у коштац и да крену према сертификацији.
Он каже да даје предност домаћим инвеститорима и напомиње да захваљујући томе Република Српска од почетка епидемије вируса корона до данас има више запослених људи него што је на било који начин остало без посла.
Вишковић је рекао да је поносан на привреднике и локалне заједнице и на људе који су заслужни за то да Српска има 321.000 осигураних лица што никада до сада није имала, има просјечну плату у посљедње три и више година пуно већу него што је у Федерацији БиХ.
„То је наша снага и моћ, останимо на том путу и сигурно ћемо се развијати“, поручио је Вишковић.
Према његовим ријечима, Влада Српске је то показала код средстава која се дозначавају локалним заједницама у инфраструктуру у пословним зонама, од Приједора до Требиња.
Као добар примјер, Вишковић је навео општину Прњавор, којој је Влада без накнаде пренијела неколико десетина хиљада метара квадратних земљишта у близини петље на атрактивној локацији, а они су то искористили тако да су тамо довели десетине нових инвестија.
„То је порука и пут како треба да радимо. То су радили и остали“, додао је Вишковић.
Вишковић је подсјетио да је Влада Српске, када је креирала Буџет и Економску политику основала Дирекцију за инвестиције, као једну тачку гдје ће сви будући инвеститори имати контакт мјесто, гдје треба да се јаве и гдје им престаје свака обавеза, односно не треба да иду од шалтера до шалтера и прикупљају документа.
„Направљен је и регистар дијаспоре, да имамо регистар наших људи ван границе, који су наша шанса за инвестирање у Српску“, додао је он.
Вишковић је напоменуо да је недавно био на једном скупу у Швајцарској, а да ће послије овога ићи у Грчку да се и ти људи анимирају.
„Они су наша шанса за инвестрирање у Српску“, рекао је он.
Вишковић каже да не очекује у Српској неку мултикомпанију, иако је било разговора и са таквима, те појаснио да Српска не може да им понуди оно што они траже, а то је капацитет са 10.000 радних мјеста, јер се не могу дислоцирати у више заједница.
Он се осврнуо и на чињеницу да је Влада Српска за дефицитарно занимање за сваку локалну заједницу обезбиједила бесплатан превоз и стипендију од 100 КМ мјесечно на терет Владе, али да се не испуне квоте сваке године јер нема довољно интересовања.
„Радимо у континуитету, морамо да мијењамо и приступ у главама послодавца да је радник на првом мјесту. Није послодавац главна ведета у предузећу, него стручни, квалификовни и квалитетни радници. Они који то разумију иду убрзаним кораком, а који не разумију праве штету себи“, нагласио је Вишковић.
Предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић истакао је да су општине и градови у Српској, након епидемије вируса корона спремне да помогну привредницима и да при креирању локалних буџета и политика воде рачуна и о интересу привредних субјеката.
Ћосић је на Јахорини, пред почетак конференције посвећене развоју локалних самоуправа и Програму „Повољно пословно окружење и повећање инвестиција“ рекао новинарима да је Савез општина и градова један од потписника меморандума који дефинише начине и правце додјељивања сертификата повољног пословног окружења БФЦ, које имају неке локалне заједнице у Републици Српској, што показује колико је битан истински однос локалне заједнице према привреди.
Он је истакао да град Источно Сарајево и шест општина у његовом саставу немају БФЦ сертификат, али их ништа не спречава да раде на томе у сарадњи са Привредном комором.
Ћосић је нагласио да је данашња конференција прилика да се каже да су у Републици Српској одавно поједностављени процеси регистрације самосталних предузетничких дјелатности, убрзан процес издавања грађевинских дозвола, употребних дозвола, да је промијењен однос према привредном сектору формирањем савјета за пословни и економски развој.
Он наглашава да сву подршку приведницима пружа Савез општина и градова, локалне заједнице, Влада, као и Привредна комора, која артикулише потребе привредног сектора у Републици Српској.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је нагласио да овај град има БФЦ сертификат, те да су тренутно у ресертификацији, напомињући да би то било већ завршено, али је појава вируса корона то на неки начин зауставила.
„Хвала Привредној комори и свим њеним сарадницима који су нас успјешно водили кроз све ово. Папир скоро да ништа не значи ако то не примјењујете. Ако има локалних заједница које то примјењују, то је сигурно добро, али овај сертификат на неки начин вуче напријед, јер све мање озбиљни привредници имају времена да се бави истраживањем тржишта“, истакао је Ћурић.
Он истиче да озбиљни привредници гледају локалне заједнице које већ имају сертификате, не истражују тржиште, што значи да су задовољили све оно што привреди треба.
„Што се тиче Требиња, ми смо свјесни да треба да привлачимо и стране инвеститоре, али морамо да направимо пословно окружење повољно и за наше привреднике. Ако су наши привредници успјешни, ако су конкурентни на тржишту региона, сви заједно добијамо“, истакао је Ћурић.
Он је додао да је доста тога урађено у посљедње вријеме по том питању у Требињу и да овај град већ трећу годину примјењује БФЦ сертификат и резултати су већ видљиви.
„Дајемо попусте од 99 одсто за привреднике који се одлуче да улажу у пословној зони у производне објекте. Значи, на ренту и 25 одсто на трошкове уређења и дајемо могућност да купе земљиште, а плате након пет година. Наравно, постоје обавезе, ми већ након годину очекујемо да запосле одређени број људи и изграде објекат“, истакао је Ћурић.
Конференцији су присуствовали и министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић, помоћник министра за економску сарадњу у Министарству привреде и предузетништва Српске Слободанка Дубравац, помоћник министра за информационо друштво Денис Туркановић.
На Конференцији су одржане и двије панел дискусије, а уручени су и сертификати градовима и општинама који су у претходне двије године успјешно прошли процес сертификације, односно ресертификације у складу са БФЦ СЕЕ програмом, а то су Теслић, Приједор, Градишка, Лакташи, Добој, Котор Варош и Зворник.
Конференцију су организовали Привредна комора Републике Српске и Мрежа за повољно пословно окружење Српске коју чине Министарство управе и локалне самоуправе, Министарство привреде и предузетништва и Савез општина и градова Републике Српске.
У име Подручне привредне коморе Бијељина конференцији су присуствовали предсједник Стево Савић, директорица Славица Марковић и секретар Савјета за пољопривреду, водопривреду и прехрамбену индустрију Жељко Видић.
Ћир
