11.10.2021.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Борис Пашалић отворио је у четвртак, 7. октобра у Бијељини Међународни сајам пољопривреде, лова и риболова Интерагро 2021, једну од најзначајнијих пољопривредних манифестација у БиХ. Сајам је био отворен до суботе, 9. октобра.
Организатор сајма било је предузеће АД "Град" Бијељина, а партнери су били Привредна комора Војводине и Привредна комора Републике Српске, уз покровитељство Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Министарства спољне трговине и економских односа БиХ.
На око 2.500 квадратних метара затвореног, те око 4.000 квадрата отвореног изложбеног простора представило се више од 120 излагача из Републике Српске, ФБиХ, Србије, Италије и Турске. У времену пандемије вируса корона, како кажу у Организационом одбору, организација овогодишње манифестације била је изазов.
Отварајући сајам, министар пољопривреде Српске Борис Пашалић изразио је задовољство великим бројем излагача на манифестацији, што указује на то да пољопривреда Српске има перспективу.
“Данашњи сајам пољопривреде је потврда да су Семберија и Српска препознатљиво мјесто за живот и рад“, изјавио је Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ.
Предсједник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић истакао је да је ова комора покренула иницијативу како би на овогодишњој манифестацији била представљена војвођанска пољопривреда и привреда уопште.
“Настављамо и интензивно радимо на повезивању привреде Војводине и Републике Српске. На штанду Привредне коморе Војводине у наредна три дана представиће се репрезентативни привредници и компаније из Војводине”, рекао је Вучуревић.
Он је навео да је циљ учешћа на оваквим сајамским манифестацијама да појача привредну сарадњу, и то повезивањем и умрежавањем привредника, чиме се ствара амбијент којим привредници - излагачи могу брже успоставити контакт са потенцијалним партнерима из земље и региона.
“Привредна комора Војводине је у посљедњих неколико недеља имала интензивне контакте и активности на повезивању два региона – Војводине и Српске. На недавно одржаном Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду организовали смо пословни форум са Републиком Српском, а неколико дана касније у Привредној комори смо заједно са предсједништвом Републике Српске и Србије организовали Инвестициону конференцију уз учешће предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић”, рекао је Вучуревић.
Он је додао да је управо на тој конференцији Привредна комора Војводине покренула иницијативу организовања дистрибутивних трговинских ланаца Србије и њихово појављивање на тржишту Републике Српске.
Вучуревић је најавио и радни састанак о овој теми у Бањалуци, који припремају у сарадњи са колегама из Републике Српске. “Сигуран сам да ће овај сајам бити веома успјешан и да ћемо наше привредне активности и даље унапређивати и интензивирати, чиме се доприноси економском унапређењу целог региона”, рекао је Вучуревић.
У име Привредне коморе Републике Српске, посјетиоцима се обратио предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић, који је рекао је да је Сајам у Бијељини постао традиционална манифестација која се сврстава у ред најуспјешнијих пословних и пољопривредних сајмова у региону.
“Послије Пољопривредног сајма у Новом Саду, ово је најзначајнији пољопривредни догађај у региону. Значајна улога у промовисању овог сајма припада и нашим колегама из Војводине”, рекао је Рачић, нагласивши да је Србија најзначајнији спољнотрговински партнер Републици Српској. Он је навео да се у наредним годинама очекују још значајније инвестиције, што су извршне власти Србије и Српске и покренуле.
“Ријеч је о изградњи ауто-пута, мостова, аеродрома и многим другим инвестицијама, те енергетици, што ће у значајној мјери да подигне стандард у Српској”, указао је Рачић. Он је напоменуо да пољопривреда спада у значајаних подручја и области у Српској са око девет одсто у бруто домаћем производу, те са око 9.000 радника у овом сектору.
Вршилац дужности директора предузећа АД "Град" Бијељина Бранислав Влачо рекао је у име организатора да је сајам стекао репутацију и представља мјесто на којем се окупљају успјешне компаније, институције и удружења.
Градоначелник Бијељине Љубиша Петровић рекао је да су Бијељина и Семберија синоними за производњу хране. “Овакви догађаји су одлична прилика да се представе најновија технолошка достигнућа у аграру, али и да Семберија представи своја достигнућа у овој области”, истакао је он.
Штанд Привредне коморе Републике Српске и Подручне привредне коморе Бијељина посјетили су Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади РС који је том приликом разговарао са предсједником Подручне привредне коморе Бањалука Гораном Рачићем, директорицом Подручне привредне коморе Бијељина Славицом Марковић и савјетником предсједника ППК Бијељина Михајлом Видићем, као и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић, који је разговарао са секретаром Савјета за пољопривреду и прехрамбену индустрију Жељком Видићем.
Током сајма, на штанду Привредне коморе Војводине уприличен је и састанак коме су поред Горана Рачића, присуствовали и Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, предсједник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ Сташа Кошарац, као и декан Пољопривредног факултета у Новом Саду и градоначелник Бијељине, Љубиша Петровић.
Борис Пашалић је изјавио да је план да наредне године буде повећан аграрни буџет, а уколико буде значајнијег раста буџета 2022. године – биће и нових олакшица за пољопривредне произвођаче.
“Приоритет је финансирање пољопривреде. Увијек се трудимо да издвојимо више новца и сваке године повећавамо та средства, тако да смо 2020. године, осим 75 милиона КМ, издвојили из Компензационог фонда додатних 10 милиона КМ. Ове године ће то бити око 13 милиона из Компензационог фонда”, рекао је Пашалић новинарима. Пашалић је указао да је ова година неповољна за производњу због суше.
“Према нашим процјенама, губитак приноса наше најважније културе – кукуруза, је 20, 30, можда негдје чак и 50 одсто. То је велики губитак и у новцу, али се растом цијена он компензује”, рекао је Пашалић.
Он је напоменуо да је Влада Републике Српске одвојила додатна средства како би помогла пољопривредним произвођачима, а посебно велики новац улаже у системе за наводњавање, који су ове године били бесплатно на располагању што је пракса која ће бити настављена.
Ресорни министар је потврдио да произвођачи који инвестирају на фарму и даље могу да рачунају на подршку од 30 одсто и изразио жаљење што то не може бити 40 или 50 одсто јер Српска нема та средства.
“Ово све радимо из домаћег буџета, али могу да најавим да ће та мјера да остане и даље. Мислим да је то најбоља подршка нашим произвођачима да их, када набаве нове тракторе, прикључак, шталу, наводњавање, систем против града или мраза, Влада помогне са минимално 30 одсто и наставићемо у том правцу”, поручио је Пашалић. Пашалић је указао да ће у Републици Српској бити и нових мјера уколико буде значајнијег раста буџета за наредну годину.
Он је појаснио да би неке нове мјере требало да се тичу запуштеног земљишта, с циљем регулисања појаве да онај ко има неко земљиште, а не обрађује га, препусти или да у закуп некоме ко ће то да ради, будући да на неким подручјима, попут Семберије постоји велика потражња за земљиштем, док у другим има много земљишта које је запуштено.
Пашалић је истакао да је циљ ресорног министарства да учини све да производња буде повећана. “Оно што је добро, упркос и пандемији и свим проблемима, јесте да сви показатељи, не Министарства, него надлежних статистичких организација, завода, као и коморски извјештаји, говоре да расте обим производње, иако опада број газдинстава, јер они који остају имају бољу технологију, нову опрему, што је тренд који је присутан свуда у свијету”, напоменуо је Пашалић.
Министар Пашалић је истакао сарадњу са Министарством пољопривреде Србије, добру сарадњу привредних комора Војводине и Републике Српске.
“Већ у наредних неколико седмица биће уприличен састанак са покрајинским секретаром за пољопривреду, водопривреду и шумарство Чедомиром Божићем, гдје ћемо у Бањалуци и Новом Саду разговарати о даљој сарадњи”, најавио је Пашалић.
Он је нагласио да сарадња институција Српске и Србије, односно Војводине, никад није била боља, што се конкретизује и у овим приликама попут Сајма у Бијељини, гдје је је дошао велики број произвођача који су посредством Привредне коморе Војводине и излажу своје производе.
“Институције морају бити сервис домаћој привреди. Свјесни тешких околности у којима функционише аграрни сектор, максимално се трудимо да у оквиру уставних надлежности допринесемо унапређењу пољопривредног пословања. Због тога ћу поново поздравити све напоре Владе Републике Српске и надлежног министарства које су предузели и спроводе их на санирању негативних ефеката пандемије на пољопривредни сектор”, изјавио је министар спољне трговине и економских односа БиХ, Сташа Кошарац.
Он је нагласио да Министарство спољне трговине, у тој мисији спроводи низ активности како би помогло примарним произвођачима и прерађивачима.
“Основна улога на заједничком нивоу је заштита домаће производње и то је концепт који заговара предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија. То је концепт који заговара и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, у контексту свих политика које на адекватан начин заговарамо на заједничком нивоу, а на темељу приједлога из Републике Српске”, истакао је Кошарац.
Кошарац је нагласио да поједине активности, попут увођења прелевмана и пуне царинске стопе, нису имале разумијевања код министара из ФБиХ.
“Наше мишљење је било врло јасно – да на тај начин треба да заштитимо примарну производњу, јер нигдје у земљама окружења нема таквог односа када је ријеч о примарној производњи”, указао је Кошарац. Он је поручио да српска страна од тога неће одустати.
“Тражићемо модел. Координационим активностима које имамо са надлежним ентитетским тијелима заговарамо одређене елементе и политике за примарну пољопривредну производњу. Нама је веома важно да у наредном периоду отворимо тржиште. То је једна од дефинисаних мјера како помоћи онима који се баве примарном пољопривредном производњом, али и прерађивачком сектору у аграру”, рекао је Кошарац.
Кошарац је истакао да је Министарство у посљедње двије године интензивирало активности на отварању тржишта према ЕУ када је ријеч о црвеном месу и конзумним јајима.
“Сматрамо да је тржиште ЕУ веома значајно за сваког нашег човјека који се бави пољопривредом, како у Републици Српској, тако и у ФБиХ. Наше тржиште је и са земљама Цефте, и са Турском је такође императивно, с обзиром на чињеницу да омогућава да вишкове наше производње ријешимо у контексту повећања спољнотрговинског промета БиХ и тих земаља”, навео је Кошарац.
Он је рекао и да је покренут поступак отварања тржишта Русије, Кине, Малезије, Израела, Кувајта, УАЕ и Саудијске Арабије.
На штанду Привредне коморе РС и Подручне привредне коморе Бијељина организован је и округли сто о актуелним кретањима у сектору пољопривреде у региону коме су присуствовали покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводина др Вук Радојевић, помоћник министра пољопривреде у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Горан Бурсаћ, секретар Удружења пољопривреде Привредне коморе Војводине Младен Петковић, секретар Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије ПКРС Драган Шепа, секретар Савјета за пољопривреду и прехрамбену индустрију ППК Бијељина Жељко Видић и секретар Српског удружења младих пољопривредника Александар Миловановић.
По окончању сајма, признање за свеукупан сајамски наступ припало је Привредној комори Војводине, за најпосјећенији штанд добио је “Патент Ко” из Лакташа, а за најразноврснији асортиман сточне хране и премикса признање је додијељено предузећу “Сано” из Лакташа.
За најуспјешнијег излагача у области прехрамбене индустрије признање је добила Прехрамбена индустрија “Сава Семберија” Бијељина, а за најразноврснији асортиман у месној индустрији признање је припало “ЗП комерцу” из Вршана код Бијељине.
Најуспјешнији излагач у области пољопривредне механизације је “КИТЕ БХ” из Бијељине, а признање за најљепше уређени штанд припало је предузећу “Храна продукт”, Салаш Ноћајски.
У области сјеменске производње најуспјешнији излагач је “Агриматко” из Бијељине, а кад је ријеч о презентацији здраве хране признање је добила занатска радња “Природно” из Љељенче код Бијељине.
Признање за најоригиналнији штанд у области лова добио је Ловачки савез Републике Српске Бијељина, а за области риболова Спортско - риболовачки савез Републике Српске Бијељина.
Општини Лопаре припало је признање за успјешну сајамску сарадњу.
Предузеће АД "Град" честитало је награђеним излагачима и захвалило се на учешћу на 19. Међународном сајму пољопривреде, лова и риболова Интерагро 2021.
Уручене су и награде за посјетиоце који су током сајма своје улазнице могли да убаце у кутију, након чега су учествовали у извлачењу.
Прву награду, самоходну косачицу за траву добио је Вукашин Илић из Хаса код Бијељине, друга награда – златник припала је Драгомиру Драганићу из Бијељине, а трећа, пакет производа Прехрамбене индустрије “Сава Семберија” из Бијељине добио је Милорад Максимовић из Патковаче.
Ћир
